Саобраћај опаснији од Параглајдинга

Ja sam bila suvozač u nesreći koja se desila 23.08.2012. godine oko 05 i 45 na izlazu iz Lešnice kod Loznice. Vozili smo se Draško i ja u pravcu prema Loznici propisanom brzinom, nismo žurili.
Iz suprotnog pravca sekavši krivinu,  na nas je munjevitom brzinom naleteo dvospratni autobus koji se odjednom zaneo i pojavio iza krivine na koju smo mi tek nailazili i bukvalno nas pokosio na mestu, na sredini naše kolovozne trake, sto je suporotno onome sto su oglasile sve novine.  
Sestra preminulog je sutradan pozvala sudsku izvrsiteljku Radenu Ciric Matic i pitala zašto nije objavljena izjava svedoka (misleci na mene) po kojoj je sve suprotno od onoga sto je objavljeno, medjutim ista gospodja je kratko odgovorila da nije bilo živih svedoka i da je saslušala učesnike u saobracaju, tacnije samo jednog koji je bio ziv.
Onom ko je bio pokošen na licu mesta, oduzeto je pravo da živi i paušalnim procenama pripisana ljaga i krivica, sto se kosi sa istinom i činjenicnim stanjem. Nakon negodovanja sestre preminulog ista gospodja se ispravila i rekla nije bilo zivih svedoka kada je ona  stigla na lice mesta. Sta to znaci?
Vrlo je neobicno to sto je nesretni vozač prozvan  punim imenom, dok je identitet  vozača  autobusa u svim člancima obelezen samo inicijalima kao da je maloletan, a takodje se nigde nije moglo procitati da je u pitanju vozilo prevoznickog preduzeca DUGA iz Šapca. 
Auto kojim smo se vozili nije bio Pežo već Fiat kupe. Nije Rasko nego Drasko i nije iz Surcina nego iz Zemuna.
Nakon udara autobus se zaustavio tridesetak  metara dalje, pošto je probio zid i kapiju od kovanog gvožđa, prosao kroz čitavo dvoriste i izbio armirani zid i ogradu sa druge strane dvorišta, iz čega se nedvosmisleno moze zaključiti da se kretao prevelikom brzinom.
Policija je odmah došla i zadržala se kod autobusa. Vrlo brzo su stigla i kola hitne pomoći koja su me odvezla u bolnicu i tek tamo sam bila legitimisana.
Kada su me zbrinuli, vratila sam se da uzmem svoje stvari iz kola, ali su ona bila već sklonjena sa mesta nesreće.
Napravili su zapisnik stvari i dali mi deo stvari  da ponesem  pitavši  me da li hoću i kola da preuzmem na sta sam se začudila jer nisam u nikakvom srodstvu sa preminulim vozačem, tacnije, članovi smo istog letačkog kluba i zajedno smo krenuli na takmičenje.
Izmedju ostalog jedan policajac me je pitao da li se sećam i šta se dogodilo, a ja sam mu ispricala sve ovo sto sam gore navela.
Nije mi dao ništa da potpišem, samo je otišao, tako da pretpostavljam da se moja izjava i ne tretira kao zvanična i da nigde kao takva neće biti uzeta u obzir. Izjavu vozača autobusa su svi već pročitali, tačnije  da smo mi usled neprilagođene brzine prešli u suprotnu traku i izazvali nesreću, što nije istina!
Moram da naglasim da je Draško na put krenuo odmoran i naspavan, da je bio sportista,  imao letačku dozvolu, nije konzumirao alkohol i tvrdim da  ga nista nije omelo u vožnji.
Do samog udesa smo vodili aktivan razgovor i vozilo kojim je upravljao se kretalo propisanom brzinom i isključivo u svojoj traci sto se moze utvrditi na licu mesta gde se vidi da se svo ulje rzlilo u nasoj traci dok se u suprotnoj traci kao i na samoj punoj liniji vide tragovi autobuskih guma sto se vidi na fotografijama koje posedujem.
Takodje moram da skrenem pažnju da je bio primeren vozač i da nikada nije ugrožavao saobraćaj.
Suprotno tome, vozač koji je vozio autobus je odmah nakon nesreće izasao iz autobusa, izgledao bunovno, tačnije kao da se upravo probudio i uhvativši se za glavu rekao „Ja više nisam vozač.“

Sta reći? Krivica vozača dvospratnog autobusa je nesporna. Tačno se sećam detalja nesrece i spremna sam da se suočim i sa sudskom izvrsiteljkom kao i sa vozačem autobusa i da ponovim svoje gornje navode koji su jedini istiniti.Svako ko ode na lice mesta, može očigledno zaključiti da smo se mi kretali po pravom putu i da smo se mogli naći u suprotnoj traci samo u slučaju da je vozač izgubio svest ili zaspao za volanom sto se nije dogodilo. Isto tako očigledno je da je vozač dvosptratnog autobusa za koji svi znamo da se zanosi u najmanjoj krivini  izgubio kontrolu nad vozilom zbog velike brzine zbog koje se autobus previše zaneo, a nije isključena ni mogućnost da je zaspao jer se upravo vraćao sa mora i izgledao vrlo umorno i pospano.

Milica Marinković